На празник Преподобног Петра Коришког, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио свету Литуригију крај светитељевих моштију у манастиру Црној Реци.

Саслуживао је Преосвећени Епископ новобрдски Иларион, викар Патријарха српског, који је после читања светог Јеванђеља поручио:

- Преподобни Петар Коришки је бежао од света и, ево, наставља се та тајна: он се уклања од света, а свет иде ка њему. Он је послушао речи Христове да се не може бити Христовим учеником ако – то је тешка реч, која пара слух – не мрзиш оца или мајку, или жену или децу, па и сами живот свој. Како то Бог, који је рекао да је љубав и да је љубав једини закон, сада говори о мржњи? Он нас поучава да следујемо нашем оцу Авраму, јер смо његова деца, деца по обећању, деца вере Аврамове. А Аврам је положио испит онда када је био спреман и свог сина да положи на жртвеник Божји зунајући да са Богом човек никада није на губитку. Искуство заједнице благодатне које је Аврам имао било је јаче од сваког другог искуства. Он је знао да са Богом не може ништа бити лоше, па ће апостол Павле после то да тумачи као да је Аврам исповедао веру у Васкрсење. Он је веровао да ако свога сина принесе на жртву, неће да га изгуби, да ће Господ да га оживи. И ми треба да будемо деца Аврамова, деца вере његове. Да се трудимо да све предамо Господу, па и сами живот свој. И заправо, то је та немрзећа мржња према свему осталоме. Када схватимо да ми немамо живот сами у себи. И зато се каже: сам живот свој. То је заправо ништа. Човек сам по себи не постоји. Благодатно искуство нас учи да је живот у Христу. Апостол Павле каже: Мени је живот Христос, а смрт ми је добитак. Ко не положи живот свој неће га ни задобити. Нека бисмо сви били следбеници Преподобнога оца Петра идући за Господом Христом. Не можемо да имамо ту меру подвига какву је он имао, али можемо да поднесемо тескобу коју нам сваки дан донесе. Можемо да прихватимо и неправду као лек за вечни живот. Можемо тако да прихватимо болест и неко разочарење и у друге и у саме себе и да не клонемо, знајући да када смо са Богом све је добро веома.

После заамвоне молитви благосиљани су славски дарови, а онда је беседио митрополит Јоаникије:

- Свети Петар Коришки, да би што више угодио Господу, живе је у осами да би с Богом разговарао, да би своју душу молитвом и постом и подвигом освећивао, да би се изборио са својим страстима, са траумама и лошим наслеђем које сви ми вучемо од праоца нашег Адама. И он је као свети древни оци кренуо уским и тесним путем који води у Царство небеско. Није он постао познат тако што је водио ратове и побеђивао у њима као неки војсковођа, нити је чинио нека друга дела, осим што је живио по Богу и подигао један скромни манастирчић у Кориши изнад Призрена, тамо где се и подвизавао. Али, водио је ону главну битку и главни рат, највећи и најдуготрајнији рат од којег зависи човекова вечна судбина и његово спасење. Водио је битку са својим манама, са својим страстима, са демонима, са демонским привиђењима и искушењима, показао се као храбри борац у том рату и благодаћу Божјом однео све победе и над својим страстима. Кажу да је најтеже победити себе, своје страсти, свој его, своју саможивост. Он је и тај рат добио, као и рат са демонским привиђењима и искушењима тако да је његово име постало страх за демоне. Свети Петар Коришки  је сматрао да је најважније да се повуче од овог света и да служи Господу и није марио за то што људи нису знали за њега. А данас, ми не само што хоћемо да нас људи виде, него и да дођемо на важна места и да учествујемо у важним догађајима. То јесте све лепо, ништа ту нема лоше, али није то, драга браћо и сестре, све. Говори се и то данас да оно што није забележено да се то у неком смислу, заправо, није ни догодило. Али, видите, ко је бележио подвиге, молитве, уздахе, борбе и та страдања која је Свети Петар Коришки доживео у овом свету Бога ради? Ко је његове трудове гледао и ко их је забележио? Господ Бог. Он, скривајући се од људи, изашао је пред лице Божје и огледнуо се у лицу Божјем. Светлост Божја је обасјала његово биће и Божја благодат испунила његово срце. То је оно што има вечну вредност, а ово што ми бележимо, то је, верујте, од данас до сутра.

- Свети Петар Коришки је био млађи савременик Светоа Саве. Видимо да су Немањићи, који су имали такве личности, краљеве и архиепископе, веома много обратили пажњу на овог човека који је био незнатног порекла. Говори се само да су његови родитељи били благочестиви и побожни, али се не говори о томе да су били племићког порекла или нека чувена и значајна породица. Видите како су знали Немањићи да цене скромност и оне који су Богу угодили. А многи од њих остављали су и царство, и славу, и земаљску власт, и моћ, и богатство и повлачили се да поживе у сиромаштву и у монашком подвигу по примеру Светог оца нашег Симеона Мироточивог. Трудили су се да у свему испуњавају јеванђелске заповести и нису заборавили овог светог подвижника, него чак један од учених хиландарских монаха, јеромонах Теодосије, по заповести краља Уроша, или ће пре бити Милутина, написао је његово житије - казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.