Беседа Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима на светој Литургији у Карловцу у Недељу Православља 2025. године.

Драга браћо и сестре, ми смо се сабрали да се помолимо Богу ове прве недеље Великог и Часног поста. Свакa недеља у Часном посту посвећена је неком догађају, празнику или светитељу, а ова прва јесет Недеља Православља. У првим вековима није било дозвољено хришћанство, све је било катакомбно. Такође, мишљење људи, дијалог и дискусија о богословљу су били забрањени. Када је наступило време Миланског едикта и када је дошло до слободе вероисповести, онда су се нагло почеле ширити разне врсте јереси које су квариле православну веру. Када је дошла слобода вероисповедања, сви су мислили да могу бити богослови, теолози, да говоре и уче о великим и скривеним тајнама Божјим које је Господ открио својим угодницима, Светим Оцима, пастирима и учитељима Цркве. Тако су Сабори васељене почели да доносе решења и одлуке на којима су била искристализована учења о Богу, о Светој Тројици, о Мајци Божјој, о Христовој божанској и људској природи, да се ми до данашњег дана владамо по тим учењима које су донели Сабори, а исто тако се руководимо по канонима које је наша Света Црква у време тих Сабора донела, а који важе до данашњег дана.

Почетком осмог века избила је јереc међу властелом тадашње Византије, али не само међу властелом, него и међу јерарсима, епископима, свештеницима који су учили да је дозвољено клањати се Богу, али није дозвољено клањати се и поштовати иконе. Људи нису разумели икону, нису разумели због чега постоје иконе и због тога су одлучили да буде гоњење свих оних који поштују иконе. Стотину и двадесет година је трајало гоњење и уништавање икона, док није на Седмом Васељенском Сабору 787. године донесена одлука да се поштују иконе, али да се кроз поштовање светитеља на иконама прославља Господ, а не материја од које је икона сачињена нити било шта друго. Због тога је наша Света Црква овај дан установила као Недељу Православља, а исто тако овај дан поштујемо као дан када је Црква коначно победила све те јереси. Такође, драга браћо и сестре, ми се сећамо тог дана, тог празника, а ми сами водимо у овом свету и овом времену једну велику борбу, свакодневну борбу за икону Божју која је у нама и ту икону треба да чувамо. Лик Божји у себи треба да сачувамо, јер грех затамњује тај лик, наше отпадништво од Бога, без покајања, без причешћа производи разноврсне јереси које се рађају у души људској и које одвајају човека од Бога. Зато непрекидно и свакодневно треба да водимо битку са сваким грехом који потамњује и замрачује икону Божју која је у нама.

Сада је време када заиста треба да приступамо Светој Чаши, да се причешћујемо, али првенствено да знамо чему приступамо, да знамо да је то Тело и Крв Христова и да на тај начин Христа уносимо у себе. И зато треба да се припремимо за Свето Причешће, а то јесте пост, молитва, али и исповест која је битна, јер исповешћу се ослобађамо од својих грехова. Ако нисмо очистили своју душу, своје срце од трња, од корова греха, како можемо да сместимо Богомладенца Христа у наше срце? Зато је добра исповест, зато је добар пост и зато је Васкршњи пост време када заиста треба да размишљамо о себи, о својим стањима, о бићу које зависи од Бога, колико је наша душа, наше срце чисто, колико је спремно да прими Христа у себе. Непрекидно да се кајемо, да не осуђујемо никога од својих ближњих, да прво сагледамо себе, своје грехове и затражимо опроштај за исте. Нека ове речи буду на корист вама, да Господ да снаге свима вама и свима нама да се једнако бринемо за своју душу, чистимо своје срце како би у њега могли да примимо Господа нашега Исуса Христа коме је слава и хвала у векове. Амин.

Извор: Епархија горњокарловачка