Црква Светог Георгија и Светих новомученика момишићких у подгоричком насељу Момишићи молитвено је 22. марта 2025. године прославила празник Светих мученика севастијских и Светих мученика момишићких, славу те свете обитељи.
 
Свету Литургију је служио Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије уз саслужење, свештенства, монаштва и верног народа Божјег, док је појао хор Свети Николај Српски из Нове Пазове. После читања зачала из светог Јеванђеља празничну беседу је произнео епископ Пајсије:
 
- Ми данас прослављамо оне слуге Божје које је Бог прилично давно већ прославио. Ми прослављамо Свете севастијске мученике, који су пострадали у граду Севастији у Малој Азији у првој половини IV века, који су примерно и верно служили као војници тадашњем великом Римском царству, али онога тренутка када су сазнали да су они хришћани, када је од њих тражемо да се одрекну своје вере и принесу жртве демонима, они су то одлучно одбили, што је довело до тога да буду мучени и погубљени.
 
Великом жртвом момишићки мученици заједно са севастијским мученицима свједоче да вера није једна од многобројних теорија које постоје на земљи, нити је плод људског разума, него је то вера која оживљава човека. Славимо момишићке мученике, четрдесет ђака и два њихова учитеља – свештеника, који су такође за име Христово и веру православну страдали од отоманских војника који су мислили да тако што убијају тело могу убити и Бога који то тело оживљава. Из примера мученика севастијских и мученика момишићких ми видимо да иако вера наша садржи догмате, она није једна од многобројних теорија које постоје на земљи, нити је плод људског разума, него је вера која оживљава човека. Као што душа оживљава тело, тако и вера ова оживљава и душу и тело.
 
Свакодневно се испуњавају оне Христове речи: И мене су гонили и вас ће гонити! Колико је дана стар овај свет на толико начина је и Црква Божја гоњена или је боље рећи да је Христос гоњен у свим оним људима који су Га носили у својим срцима и својим умовима. Али видимо да је та вера снажила и учила људе како да реагују у сваком том гоњењу. Јер немогуће је човјековом уму и немогуће је његовим људским силама да се одупре том гоњењу ако са њим није Божја благодат, ако Бог кроз њега не дела. Зато се и ми сви овде сабрани око моштију Светих мученика момишићких молимо Богу да и у нама увек пребива, да нас научи како да реагујемо у свакодневном животу, како да реагујемо у сваком тренутку, свакога дана и онда када наше силе нису довољне да нас укрепи, ободри и подигне.
 
***
.
Владика Пајсије је честитао славу овогодишњем домаћину г. Александру Дрекаловићу. За наредну годину домаћинство славе је преузео г. Миомир Мрваљевић. После славског чина, сабранима се обратио и настојатељ светог храма презвитер Павле Божовић:
- Уважени владико Пајсије, који носите титулу древне Диоклије, града у коме се сабирамо и у чијем смо се духовном огњишту нашли, часни оци који сте са разних страна дошли да увеличате ово присуство у част Светих момишићких новомученика, јер благодарност дугујемо и неизмерну захвалност према свима вама који сте исказали љубав према овој заједници. Посебно се захваљујемо првом човеку нашег града г. Саши Мујовићу који је дошао и који је први градоначелник Подгорице од Другог светског рата који је присуствовао слави Светих момишићких мученика тако да се радујемо овом новом почетку.
 
Поводом 80 година од завршетка Другог светског рата, после свете Литургије је отворена изложба Симболи страдања, која добротом и залагањем управе Музеја жртава геноцида из Београда приказује двадесет паноа са исто толико прича о страдању српског народа на његовом целокупном етничком простору у току Другог светског рата.
 
Извор: Митрополија црногорско-приморска