Сабрани у нашим светим храмовима широм Аустралије и Новог Зеланда овог васкршњег јутра, испуњени радошћу великом, примивши Светлост од Незалазне Светлости, хитајмо Христу Васкрситељу из мртвих!

Да, браћо и сестре, хитајмо Њему, нашем једином и истинском Пријатељу, нашем Добротвору, нашем Спаситељу! Пре Христа, пре Његовог славног и свепобедоносног Васкрсења, шта је човек био у овоме свету? Сенка, плач и шкргут зуба! Онај, који је некада био одевен у светлости, нашао се у мраку и сенци смрти. Али, милостиви и свесажаљиви Бог и Господ, који не жели смрти грешника него да се спасе и жив буде (Јез 18:23), сави Небеса у Оваплоћењу Сина свога и Његовом крсном жртвом, смрћу и славним Васкрсењем подиже наш пали образ, наше прародитеље, пропутивши као нови Адам њима и свима нама пут у васкрсење и вечни живот. И заиста, како благовести Свети пророк Исаија, народ који ходи у тами угледа видело велико и онима, који седе у земљи где је смртни сен, засветли видело (Ис 9,2) и походи нас Исток са висине (Лк 1, 78-79). Овај Исток са висине, ово видело велико јесте наш Господ Исус Христос, Који светлошћу својом, како се обзнањује на светој пређеосвећеној Литургији, просвећује све! Зато као народ православни – светосавски дужни смо да се Христу враћамо, да у Њему истинску слободу тражимо, опитом окусимо и видимо (Пс 33,8) истинску радост, излаз и спас од тираније греха смрти и ђавола!