Његово Високопреовештенство Митрополит захумско-херцеговачки г. Димитрије је отворио 2. маја 2025. године Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару који ће привремено, до обнове Саборног храма, бити смештен у Владичанском двору у Мостару.

По пројекту обнове Саборне цркве Свете Тројице предвиђено је да Музеј Саборне цркве буде смештен у звонику цркве. Митрополит Димитрије је на отварању Музеја говорио о људима као иконама Божјим, вери и заједништву и важности овог чина за мостарску заједницу. - Драго ми је да и ово место које зовемо Владичански двор све више постаје владичански дом. Са радошћу и на иницијативу мостарске заједнице ово је изнесено нама на видело и ово мјесто учинили су местом сусрета и да се види наше духовно богатство, рекао је владика Димитрије.

Отварању Музеја Саборног храма Свете Тројице присуствовали су градоначелник Мостара Марио Кордић, начелник Општине Билећа Миодраг Парежанин, председник Скупштине Града Требиња Здравко Бутулија, представници Владе Републике Српске, конзули Републике Руске и Републике Хрватске, представници Католичке цркве, представници старих мостарских породица Докић и Пешко и многи други.

Старешина Саборног храма Свете Тројице свештеник Душко Којић је рекао да се овим подухватом враћа део поставке и културног богатства и блага коју је баштинио Мостар и које је било у власништву Српске православне црквене општине Мостар. - Ово је десет процената од онога што је било вредно у Саборном храму и у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару. Нешто од тога је сачувано, а нешто још нисмо изложили и чувамо за нека друга, боља времена, а то су времена када ће Саборна црква бити у потпуности завршена. Музеј је привременог карактера док чекамо обнову Саборне цркве да иконе не држимо затворене, јер када имамо овако нешто лепо и богато одлучили смо се да то понудимо људима, рекао је свештеник Којић додајући да се нада да се на обнову Саборног храма неће чекати још дуго.
О збирци Музеја говорио је академик Миливоје Унковић, професор и сликар светског гласа чији су корени из Херцеговине: - Овде се осећа сва снага генетског кода једног народа да се по ко зна који пут из пепела подигне културни и верски идентитет. Ово је један потпуно нови пројекат у синтези институција као што је Секретаријат за вере Републике Српске, Српска Православна Црква и друге институције. То је нови моменат у приступу, самом лоцирању свих тих наших вриедности које треба под хитно рестаурисати и представити. О новом приступу најбоље говори Музеј манастира Житомислића. То је једна потпуно нова димензија приступа тако да је на један репрезентативан начин сва вредност смештена у један музеј, а то се вечерас дешава и овде. То имамо у манастиру Гомионици, у Бијељини у Владичанском двору, у Храсници. Пуно тога је запуштено и претходи нам много рада.

Мостарске српске породице остаће упамћене да су својом имовином и новцем градили и помагали изградњу цркве, као и Владичанског двора. Међу њима су угледне породице Докић и Пешко. Породица Докић поклонила је цркви земљу за изградњу Митрополије, а Просвјети зграду до Митрополије у којој је био ђачки конвикт и сиротиште. Породица Пешко је међу највећим ктиторима Саборне цркве, помогли су обнову Владичанског двора, а своју имовини у Мостару завештали су Црквеној општини Мостар. Ове породице и данас дају велики допринос Мостару. Један од најистакнутијих је и Просвјетина стипендија Владимир Ћоровић којој је породица Докић суоснивач. Део поставке Музеја су и портрети Бориса Пешке, Анике и Шпире Докића, као и стилски намјештај породица Пешко и Докић, а од скоро и стилски намештај Анике Сковран која се заједно са Борисом Пешком нарочито старала о обнови Владичанског двора. Аника Докић Андрејевић овом приликом казала је да свако ко је прошао кроз Мостар овај град чува у својим мислима и захвалила се што је присуствовала важном догађају. Гордана Пешко је рекла да је сваким доласком у Мостар све сретнија, јер се гради и ради, захвалила је људима у Мостару који окупљају Мостарце са свих страна света и чувају свој идентитет у тешким временима.

Догађај је увеличао Црквени хор Свети Василије Тврдошки и Острошки и диригент Јована Марић који су извели тропар Христос воскресе, Тропар Светом Николи од Коренелија Станковића и Хвалите Владимира Бердовића. Наступили су и ученици Музичке школе Требиње.

Саборна црква у Мостару је катедрални храм целе Херцеговине, национални споменик Босне и Херцеговине и срце и символ идентитета српског народа у Мостару, али и вековног заједничког живота у граду на Неретви. Данас, три деценије после рушења и уништења, ова светиња се издигла из пепела. Засијала над  градом, али још увек не у своме пуном сјају. Отварање Музеја Саборне цркве важан је део обнове храма. Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару броји преко четрдесет иконописних остварења израђених различитим техникама. Већина је сликана темпером на дрвету, код неких се сликане површине смјењују са пољима резбареним у дрвету, неке имају сребрне окове, а неке, углавном оне из 19. века, рађене су уљаном бојом на платну, ређе на металном лиму. На основу стилских особености иконе из ове изузетно вредне збирке могу се посматрати унутар неколико стварлачких целина: иконе српских мајстора, иконе критских мајстора, иконе грчких мајстора, иконе руских мајстора, ходочасничке иконе и иконе готичког стила венецијанског порекла. Осим три иконе које се са великом сигурношћу могу приписати руци чувеног српског мајстора из 19. века - Алексија Лазовића, све иконе су рад по имену напознатих сликара. Датују се у широки временски распон од раног 15. века до средине 19. века. У музеју се налази све оно што је годинама стајало похрањено у епархијској ризници. Музеј је отворен уз подршку и помоћ Народног музеја из Бања Луке који је урадио комплетну поставку, док је финансијска помоћ за овај пројект стигла од Секретаријата за вере Републике Српске.

Извор: https://eparhija-zahumskohercegovacka.org/otvoren-muzej-sabornog-hrama-svete-trojice-u-mostaru/