Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита тимочпког г. Илариона одржана 6. маја 2025. године, на Ђурђевдан, на светој Литургији у храму Светог великомученика Георгија у Књажевцу

Ваша Светости, поштовани и драги наш духовни пастироначелниче и поглавару наше свете Српске Православне Цркве, драги у Христу Владико нишки Арсеније, поштовани господине председниче Општине, часни оци, драга браћо и сестре,
 
Дозволите ми, Ваша Светости, да најпре Вама са неколико скромних реченица изразимо најискреније поштовање, благодарност и синовску љубав испред Цркве Тимочке епархије, испред Црквене општине Књажевац и испред свега вернога народа ове богоспасаване Епархије тимочке. Ово је заиста историјски тренутак да је Патријарх српски походио овај храм који данас прославља своју крсну славу, да сте Ваша Светости –  а знамо колико заиста много обавеза имате, а те обавезе су све повезане једним заједничким имениоцем, а то је брига за Христову Цркву, то је брига за наш светосавски народ, то је брига такође за нашу светосавску омладину и за будуће покољење – нашли времена и добре воље да се одазовете нашем позиву. Наш позив је Вама уследио након такође пастирске посете граду Зајечару, поводом 190 година тамошњег Саборног храма, прошле јесени 2. и 3. новембра. Ваш одзив на тај наш позив је свакако нама још једно сведочанство Ваше љубави, да нећете жалити свога комфора, свога одмора и свога слободног времена, него да ћете испред свега тога ставити очинску љубав према верноме народу и према нама који смо Ваша браћа и саслужитељи на овом јеванђељском путу на којем смо такође крепљени Вашим светим молитвама.
 
Данас се Ваша Светост налази у храму Светог великомученика Георгија у граду Књажевцу, можемо рећи у Кнежевом граду, који је од 1859. године донео одлуку да своје првобитно име Гургусовац промени из поштовања према кнезу Милошу у име Књажевац, у знак благодарности за Кнежеву иницијативу и, можемо рећи, наређење да се изврши спаљивање злогласне такозване Српске Бастиље, злогласног затвора још из турских времена овде у Књажевцу. А овај храм такође данас прославља 190 својих година од основања. Подигнут је 1835. године и тада је лично кнез Милош, походећи ове крајеве, овој светој цркви даривао не само материјалну и техничку помоћ, него је даривао и црквено звоно и Јеванђеље које се чува у овоме храму, које свако од верника и посетилаца може да види, да целива и да се поклони Јеванђељу, а кроз то и да се поклони Васкрслом Господу нашем Исусу Христу. Такође, претходно поменута чињеница о промени назива овога места са узвишенијим и свечанијим називом Књажевац сведочи о борби народа ових пограничних крајева и љубави и према Богу и према својој отаџбини. То је била иницијатива да се на тај начин покаже благодарност поглавару и владару тадашње наше обновљене и ослобођене државе. Такође, имамо, Ваша Светости, и још једно сведочанство о борби народа овога краја за слободу, али не само за било какву слободу него за слободу са вером у Бога, за Крст часни, јер наш народ је од давнина знао, угледајући се на Свете великомученике ранохришћанске, на Светога Георгија и косовске новомученике, на величину слободе само ако је она освештана часним Крстом и онда је златна слобода.
 
Желимо овим поводом и овом светом и свечаном приликом историјском да вам покажемо једну заиста вредну и важну ствар, једну важну за нас реликвију, заставу Српске војске у Отаџбини на којој пише С вером у Бога, за Краља и Отаџбину, која је приликом реконструкције и реновирање овога храма пронађена сакривена иза иконе на архијерејском трону августа 2023. године. И ова застава је, ето, сада по први пут у рукама Вашим и Светејшег Патријарха и било ког архијереја, а била је изложена у дому престолонаследника Александра поводом годишњице и њихових свечаности пред две године.
 
Ваша Светости, не замерите на овим можда мало дужим речима искрене љубави и благодарности Вама и такође владики Арсенију, те Вас молим да у духу данашњег празника и данашњег наших стремљења и искушења са којима се наш народ сусреће, да нас поучите, благословите, да нас Господ просвети и спасава.