На празник Светог великомученика и победоносца Георгија - Ђурђевдан, 6. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије је служио свету архијерејску Литургију у манастиру Беочину, у капели Светог Георгија која се налази у склопу парка непосредно уз јужну страну манастирских конака.

Саслуживали су манастирски свештенослужитељ игуман Јустин и протођакон Горан Власац. За певницом су одговарали карловачки богословци, а поред монахиња манастира, на челу са игуманијом Варваром, служби је присуствовао велики број верних. После заамвоне молитве, испред храма су благосиљани славски дарови.

На крају службе, Високопреосвећени се обратио речима пастирске поуке, подсетивши на значај хришћанског мучеништва као новог семена из чије проливене крви су се рађали нови чланови Христове Цркве. Пример тога јесте и Свети великомученик Георгије, који је страдао у време богоборног цара Диоклецијана 303. године. Црква и хришћанство су слободу добили Миланским едиктом 313. године у време цара Константина Великог, а многи римски императори рођени су управо на простору данашње Србије.  – На овом сабрању молили смо се у дивном храму који је саздан и украшен почетком протеклог века, старањем ондашњих манастирских настојатеља, који у његовој крипти Васкрсење чекају, а то су некадашњи манастирски настојатељ, касније Епископ задарски Димитрије Бранковић Темишварац, заслужни манастирски настојатељ архимандрит др Јоаким Чупић и дугогодишњи старатељ манастира у тешким годинама владавине комунистичког режима, теолог Душан Дожић, синовац патријарха Гаврила – беседио је митрополит Василије.

Манастирски парк у Беочину је врло специфичан, јер је пројектован и засађен по узору на парк у Версају надомак Париза. Пројектовали су га пејзажни архитекти из Француске после Првог светског рата. Данас је овај парк у Србији један од ретких сачуваних паркова са столетним четинарским стаблима, која опстају упркос старости и угрожености од стране биљних штеточина. Капела је сазидана по пројекту ондашњег дворског архитекте Владимира Николића.

Извор: Епархија сремска