На празник Светог великомученика Георгија - Ђурђевдан, 6. маја 2025. године, свету Литургију у Светогеоргијевском храму у Боботи служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњокарловачки г. Герасим и Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Саслуживали су архимандрит Герман; протојереј-ставрофор Милован Влаовић, парох даљски; протојереј-ставрофор др Марко Шукунда, парох трпињски; протојереј Милош Стојановић и протођакон Војислав Николић. После заамвоне молитве беседу је произнео архиепископ Герасим:

- Христос васкрсе! Преосвећени владико Херувиме, часни оци, драга браћо и сестре, сабрали смо се у овом храму на дан Светог великомученика Георгија. Тим поводом желим да честитам свима који данас славе своје крсно име са жељом да у радости дуго живе, да се моле Богу и славе Светог великомуечника Георгија. Осим што је храмовна слава, слава овога светог храма, ми смо сабрали овде и да осветимо храм који је обновљен недавно и да у часну трпезу положимо часне мученичке мошти. Православна Црква, Црква Божја, почива на крви и на моштима светих мученика. Као што је Господ наш Исус Христос пострадао ради нас и нашега спасења, тако је пострадало и мноштво светих мученика за Цркву Божју. Кроз читаву историју Цркве Божје, а нарочито у првим вековима, мученици су страдали за Христа, за веру, за правду и љубав Божју. Тако је и Свети великомученик Георгије пострадао. Иако је био млад и перспективан официр он је одлучио да се супротстави цару Диоклецијану и да исповеди веру у распетога и васкрслога Господа Исуса Христа. Мучен је и погубљен, али он и данас живи и живеће, јер онај кога Господ прослави тај ће живети у све векове. Ми тежимо ка истом - да једнога дана Господ у слави својој прослави и све нас. Сабрали смо се данас да осветимо овај свети храм који је давно подигнут, 1778. године, а подигли су га ваши преци. Ви сте овај храм обновили и тако себе уткали у битисање, у живот овога храма. Док градимо и обнављамо храмове и Господ ће градити душу нашу, обнављати ум наш. Наш ум треба бити усмерен ка Богу, срце наше да буде Божје и да се уздижемо у духовном животу попут звоника овог храма који се високо уздиже у небеса. Наша душа јесте душа Божја и требамо да је чувамо и негујемо да она буде Христова невеста. Џаба нам је сав овај свет ако душу своју изгубимо. Зато треба да се молимо Богу, Светом великомученику Георгију и свима светима. Молимо се Пресветој Богоматери да рука Божја буде увек са свима нама у све дане живота.

Благодарим Преосвећеном Епископу Херувиму који ме је позвао да учествујем у освећењу храма, да се видимо и да попричамо, да се Богу помолимо заједно и да тако манифестујемо своје јединство у васкрслом Господу. То су лепе традиције и те и такве традиције треба држати. Исто тако, желим да кажем и напоменем, под духовним надзором вашег епископа Херувима ваши свештеници овде делују и раде. То се види и овде по свештенику Немањи Клајићу, који је овде заједно са вама обнавља и украшава овај свети храм. Отац Немања је био мој ученик у Богословији Света Три Јерарха. Сећам се да је био ревностан и онда, а хвала Богу да је и данас ревностан, да држи реч Божју, да проповеда и поучава и све вас Речи Божјој. То чине наравно сви свештеници, то је чинио и претходни ваш свештеник, отац Милован, кога се сећам долазећи овде у Боботу заједно са нашим оцем Германом. Ви сте много пута, још док сам ја у Богословији био наставник и васпитач, помагали и дан данас помажете Богословију и нашу децу и нека вас Господ све награди својим благословом да кад год можете помажете и да никада не оскудевате. Још једанпут, свима вама нека је срећно и Богом благословена слава Свети Георгије. Христос васкресе! Ваистину васкресе!

Сабранима се са речима благодарности обратио и епископ Херувим:

- Драги владико Герасиме, требамо увек да се сећамо својих учитеља који су нас учили Речи Божјој, литургијском и канонском поретку наше Цркве. Велика нам је част и неизмерно смо благодарни што је владика Герасим данас одвојио своје време да заједно са нама учествује у овом литургијском слављу, у освећењу овог светог храма. Поред његовог труда који је улагао у Богословију, заједно са свим нашим професорима, са оцем Германом, и са нашим владиком Фотијем којег не смемо заборавити, учили смо се заиста Речи Господњој и правом поредку Цркве како је наше светоотачко предање нама у будућност дато на чување. Заиста се пуним срцем радујемо, јер смо данас посведочили васкрслога Христа, показали смо да смо у Христу једно, да смо у Христовој љубави а да Господ непрестано васкрсава у нама. То је љубав која нас непрестано спаја и води нас у Царство Божје, омогућава нам да схватимо суштину свог постојања и Божје творевине. Да једни са другима увек у заједници будемо, да нас Бог увек чува и крепи у све дане нашега живота. Нека је свима срећно и благословено! И још једанпут, велика благодарност нашем Владици Герасиму и нашим оцима који су узели учешћа у овом богослужењу, оцу Милошу из Епархије бачке. Нека нас Господ све благослови и да будемо људи достојни онога што Господ Исус Христос проповеда! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска