Катедрални манастир Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђеви Ступови, прославио је 6. маја 2025. године свечано и молитвено своју славу, празник Светог великомученика и победоносца Георгија. 

Дан раније служено је празнично бденије. На Ђурђевдан, свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, викар Патријарха српског.

Речју срдачне добродошлице владику Тихона - који је на молбу Епископа будимљанско-никшићког г. Методија, а са благословом Патријарха српског г. Порфирија дошао да на празник Светог Георгија у Ђурђевим Ступовима, началствује светом Литургијом - поздравио је архимандрит Данило. Игуман је навео да је епископ Методије оправдано одсутан, јер је, по благослову патријарха Порфирија, а посредством Амбасаде Руске Федерације, једини из Црне Горе позван да присуствује Паради победе у Москви. Сабрање је благословио епископ Тихон, честитајући празник и славу древне светиње, манастира Ђурђеви Ступови:

- Ми се у нашим светим богослужењима, која вршимо, у нашим Литургијама сећамо многих славних хришћанских времена, времена мученика, времена подвижника. Данас се сећамо и оживљавамо успомену на Светог великомученика Георгија Победоносца. Читамо делове Светог Писма богонадахнутог који говоре о мучеништву, о одважности светих мученика и тиме се надахњујемо. Осим тога, што се присећамо древних хришћанских времена ране Цркве, присећамо се и древних времена када су ове наше светиње подизане, када је Свети Сава основао ову епархију и то је богонадахнута историја. То је продужетак новозаветне, светописамске хришћанске историје. Све је то лепо и све то нама значи, али то није једино наше освежавање успомена на прошле догађаје. Испред нас су још неки догађаји, које ми прихватамо и познајемо не само као будуће, него као да већ имамо искуство тих догађаја. Христос је страдао, васкрсао, вазнео се на небо и Он ће, опет, доћи у слави да суди живима и мртвима. Успоставиће Царство коме неће бити краја, као што смо исповедали у нашем Символу вере. Будући догађаји, долазак Христа, Судије је испред нас, историја је иза нас, међутим, у нашој светој Литургији, у молитвама које смо читали и говорили када смо служили, каже се овако: Сећамо се свега што се ради нас збило, крста, гроба, тридневног Васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране Оца и другог славног доласка. Дакле, имамо искуство, ми који долазимо на свету Литургију, и овог будућег догађаја доласка Христа Судије и отпочињања Царства Божјег. Везани само за прошлост, али смо везани и за будућност, и то за крајњу будућност, испуњење свега што је требало да се деси, васкрсења мртвих, стајање на суду пред Христом Судијом и отпочињања Царства Божјег, коме неће бити краја. Драга браћо и сестре, ови будући догађаји осмишљавају сву нашу историју, и из ране Цркве са Светим великомучеником Георгијем и из средњег века када је Немањин синовац подигао овај храм и кад је овде Свети Сава успоставио Епархију, сви ти догађаји потпуни смисао имају тек када их увежемо са будућим догађајима доласка Христа Судије. Њега чекамо, ка Њему смо окренути, повезујемо будуће и прошле догађаје у нашој данашњој служби светој Литургији, гледамо једни друге са радошћу, са љубављу, радујемо се што је овако и што Бог промишља о свету и чекамо Га.

Прослављање Светог великомученика Георгија, небеског покровитеља Ђурђевих Ступова и града Берана, настављено је у послеподневним  часовима када је од манастира кренула празнична и свенародна Ђурђевданска и прошла кроз Беране. На челу литије био је епископ Тихон, заједно са свештенством и монаштвом, а учествовао је, у великом броју, верни народ беранског краја. Литија се кретала се манастирске порте ка центру града до Саборног храма Преподобног Симеона Мироточивог, да би се по повратку у Манастир, после поздравног слова архимандрита Данила, архипастирском беседом обратио и владика Тихон, подсетивши на речи старе песме: Славу слави Немањићу Саво, у прољеће, светитеља Ђорђа:

- Данас је то пролеће и данас је дан светитеља Ђорђа, који се помиње у тој песми и ми га данас славимо на овом древном, историјском месту, славном месту где је, у време Светог Саве, постављена епископија коју је сам Свети Сава основао. Традиције које ми поштујемо много су лепе, славне и хришћанске и много је добро да их, после осам стотина и више година, поштујемо. Наше духовне традиције су још старије од ових које су видљиве. Пре неколико хиљада година, период библијски и старозаветни био је карактеристичан по томе што су се старозаветни изабрани народ и његове старешине определиле и створиле савез са Богом. Старозаветни период претходи нашем новозаветном периоду и нашој хришћанској историји када је Господ основао Цркву којој врата паклена неће одолети, како је сам рекао. Апостоли свети у прво време Цркве рукоположили су своје наследнике епископе и они су ширили Цркву по целом свету, а најпре по нама блиским просторима. И овај простор где живимо, ови простори, околне земље спадају у најстарије просторе где се ширило хришћанство. Наследници кроз историју апостола производили су своје ученике и тако, у време Стефана Немање, Свети Сава је отишао у Свету Гору, тамо се васпитао у најбољим традицијама хришћанским, дошао са моштима Немањиним у Студеницу, онда саградио Жичу, а у Жичи је Свети Сава рукоположио епископе. Један од њих је дошао овде и формирала се ова епархија. Наша Црква је кроз историју имала наследнике Светог Саве, много њих је прошло, то су архиепископи, патријарси, све до данашњег нашег патријарха Порфирија. То је непрекинута традиција коју ми поштујемо и волимо. Ако се окренемо иза себе све су јаке и квалитетне хришћанске и културне традиције. То је иза нас. Испред нас је оно што чекамо и призивамо на свакој Литургији, то јесте долазак Христа Судије који ће се зацарити и успоставити Царство Божје коме неће бити краја. Изнад Немањиног гроба у Студеници приказан је Христос Судија на престолу, испред Њега Богородица приводи Немању Преподобног Симеона, а Господ држи отворену књигу на којој пише: Ходите благословени Оца мога да примите наслеђено. То су речи из Јеванђеља где Господ говори како ће бити на Страшном суду када ће Христос Судија читавом човечанству који су Га волели и славили рећи: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је припремљено од постања света. Дакле, испред нас је Христос Судија који долази, који ће се зацарити, кога чекамо, кога призивамо. У данашњој Литургији рекли смо да се сећамо свега што се ради нас збило, прошлих догађаја, Христовог распећа, погребења, васкрсења, вазнесења на небо, али смо рекли да се сећамо другог славног доласка. У светој Литургији коју смо данас вршили ми се не сећамо само прошлих догађаја, него и будућих. Како је то могуће? Могуће је ономе ко долази на Литургију и ко призива Христа Судију на Литургији. Наша лепа и дивна прошлост наше Цркве и нашег народа хришћанског није далека. Она је увезана и са данашњим догађајима и животом којим ми живимо, али неодвојиво је увезана са будућим догађајима. Будући догађај је остварење Царства Божјег долазак Христа Судије, успостављање Царства коме неће бити краја. Ка томе тежимо, у то гледамо. Темељ нам је у будућности најјачи, али, истовремено, у прошлости су добри темељи, квалитетни. То је црква Светог Саве и његових епархија и свега онога што се у Савино време догађало са епархијским и народним седиштима Рашке, Зете, Хума и тако даље. Будимљанска епархија је славна, значајна. Ми волимо нашу историју, али је не одвајамо од будућности. Једино са будућношћу доласка Христа Судије и Његовог зацарења сва наша историја има прави смисао. Да нема тога, ми би лутали, не би нигде стигли. Међутим, овако ћемо да стигнемо, јер Господ ће рећи, као што је рекао апостол Матеј у јеванђељу и што пише изнад Немањиног гроба, онима који су Га волели, љубили и који су почели да личе на Њега по енергији, по благодати, препознаће их и рећи ће им: Ходите благословени Оца мога да примите царство које вам је припремљено од постања света. Зато долазимо овде да испитамо то Царство да ли нам одговара. Одговара нам. Да ли Господ одговара што нама одговара? Господ се радује и воли. Нека је свима вама са срећом данашњи празник, најпре игуману архимандриту Данилу, монаштву и свештенству ове свете обитељи и свима у епархији, да славимо дуго у радости, слози, љубави.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка