Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је учествовао 10. маја 2025. године у промоцији споменице Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије у Вуковару 2022. године Господње.

Промоцији фотомонографије учешћа су узели и г. Дејан Дракулић, председник ЗВО; г. Небојша Видовић, директор Српског дома; г. Срђан Колар, заменик градоначелника Вуковара; протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, аутор споменице; који су поделили своја сећања и искуства које им је донела организација историјског догађаја. Том приликом епископ Херувим је говорио о историјском значају посете патријарха Порфирија:

- У светлу посете Патријарха српског г. Порфирија Вуковару, посете која за нас има историјски карактер, излази ово дивно дело које буди радост испуњења у Истини и радост сусрета, дајући свима суштински карактер за постојаност и охрабрење нашем народу на овим просторима. Бог не гледа ко је ко (Рим 2,11), јер ако је Бог са нама ко је против нас (Рим 8,31). Тако да је све у тим данима било испуњено Христом, јер где је дух Господњи онде је слобода (2 Кор 4,17). И управао у тој Васкрслој Истини наш народ живи, креће се и јесмо, јер његов род и јесмо (Дап 18,28). Ова посета није само симболична, она представља прилику за јачање духовног идентитета и повезаности са нашом духовном и културом традицијом. У временима када се цео свет суочава са изазовима глобализације и затирања и губитка културног наслеђа, долазак нашег Патријарха подсећа нас на значај очувања вере, језика и обичаја у нашем свакодневном животу.

За српску заједницу у Вуковару присуство патријарха Порфирија може бити извор инспирације и духовни подстицај за активно учешће у заједници Цркве. Његова порука љубави и јединства ојачава нашу повезаност и позива нас да се оснажимо у очувању нашег идентитета, али и да се отворимо за дијалог са другим заједницама које живе у овом мученичком граду. Овај свети храм, кога осветисмо руком Свјатјејшег Патријарха нашег и благочестивих архијереја наше помесне Цркве и наше братске Руске Цркве, одувек је са нашим народом Вуковара, у добру и у злу, у срећи и у страдању, непрекидно нас подсећа да је Господ са нама и међу нама: и тиме се испуњавају речи псалмопојца Давида: Господ је мени са десне стране да не посрнем. Тим човекољубивим позивом, овај свети храм, као и сам град Вуковар, сваким својим каменом и циглом, говори о дуготрпељивости, смиреноумљу и љубави Господњој, али исто тако и сведочи о тешкој ратној стихији, пустоши и тами, која се надвијала над овим светим местом и целокупним простором овог прелепог града на обали две дивне реке, Дунава и Вуке. Ова посета Његове Светости има посебну тежину за све грађане Вуковара без обзира на њихову етничку или религијску припадност. У граду који је кроз историју носио тешке успомене, долазак духовног поглавара наше Цркве може послужити као подстрек за јединство и помирење. Учећи из прошлости, можемо заједно радити на изградњи будућности која је испуњена међусобним поверењем и разумевањем.

Као симбол наде, долазак патријарха Порфирија отвара врата за конструктивне разговоре и сарадњу међу различитим заједницама. У том смислу, Вуковар може постати пример како различите етничке и културне групе могу и треба заједно да раде на стварању хармоничног друштва. Нека ова посета буде инспирација, заједно са овом лепом споменицом, за све нас и нека нас окупља око заједничких хришћанских вредности и наводи нас да радимо на изградњи светлије будућности. У свету који се често чини хаотичним, долазак нашег Патријарха подсећа нас на важност јединства и снагу заједничке вере. Нека срце Вуковара буде отворено за благослове које је донела ова значајна посета и нека нас води светлост Христова док заједно градимо мостове љубави, разумевања и наде. Према томе, ова канонска посета Патријарха, као и ова Споменица која је пред Вама, упућује нас на то да градимо мостове пријатељства и љубави, да пројавимо љубав на делу јер смо само тако домаћи и пријатељи Божији јер и сам Господ каже: ко свој живот положи за пријатеље своје... и даље наставља да од тога: нема веће љубави, јер ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповедам (Јн 15, 12-14).

Данас, у овом тренутку, не смемо заборавити ни ово место у коме се налазимо, а које је тога дана такође отворило своје срце ка подвигу стваралаштва јер је оно, овај Српски дом, првенствено дом просвете и културе, вере и духовности, и његово постојање на видљив и плодотворан начин, као чудесно светосавско кандило које се никада не гаси, оприсутњује јединство српског етоса на овим просторима. Ове чињенице су јасан показатељ да су наша култура, духовност и вера образовале и оплемениле овај дивни град. Управо те незалазне и вечне људске вредности, које су следиле и славне личности попут великог књижевника и сликара Захарија Орфелина и славног хемичара Лавослава Ружичке, рођених вуковараца, поставиле су темеље по којима је и данас овај дивни град познат како у држави у којој живимо, тако и у целом свету. При крају ових скромних редака свога обраћања, позвао бих се на речи дивног и великог руског светитеља, Светог Серафима Саровског: Христос Воскресе, радости моја! И зажелео бих из свег свога срца свима вама да та радост Васкрсења и правда Васкрса обасја све житеље града Вуковара и све оне који се нађу пред овим делом љубави!

Извор: Епархија осечкопољска и барањска