У Недељу свих светих, 15. јуна 2025. године, светом Литургијом у плашчанском Саборном храму началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Радослава Анђелића, протопрезвитера Милана Симића и Саше Лончине, протонамесника Славише Милиновића и протођакона Небојше Анђића.

После заамвоне молитве епископ Герасим је извршио свету тајну крштења, а затим се се обратио присутним верницима:

- Господ је док још боравио на земљи са својим ученицима више пута најављивао, а и у својој последњој беседи им је рекао, да ће када Он оде послати на њих и на све који буду веровали у Њега и следили апостоле Духа Утешитеља. Тако је и било. На празник Духова Господ је сабрао своје ученике и апостоле и послао им Духа Светога — Духа благодати. Тада су они почели да говоре многим различитим језицима, јер је то била њихова мисија — да пренесу Реч Божију по васељени. Од њих су, до дана данашњег, примили благодат и епископи и свештеници. Данас празнујемо све свете — све оне који су угодили Богу, било својим подвизима, било апостолском мисијом, било страдањем за Христа. Сви они су такође примили благодат Духа Светога и сачували је, не одступивши од Бога. У првим вековима хришћанства било је великих гоњења због Христа и многи су се, позвани на мученичку смрт, од страха и страдања одрицали вере. Данашње свето Јеванђеље управо о томе говори када Христос каже: „Ако ко призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим небеским“. Те речи су и данас веома актуелне. И данас има страдања, и данас има одступања, и данас има издаје. Господ под тим подразумева да свако ко Њега исповеди и не одрекне се Њега, као добар и узоран слуга, биће награђен животом вечним.  Док год човек живи, треба да преиспитује себе и своје одлуке: да ли је можда некада посрнуо, да ли се поколебао, да ли је неким својим гестом одрекао се Христа. И сваки такав човек треба искрено да се покаје и да се врати у окриље Бога нашег, Бога живога, Спаситеља и Васкрситеља. Даље Господ у светом Јеванђељу каже: Ако ко воли више оца или мајку, сина или ћерку него мене — није мене достојан. Те речи су и данас важне. Али Господ не позива на одрицање од родитеља, нити на њихово непоштовање. Он нам је заповедио да поштујемо своје родитеље. И сам, висећи на крсту, обратио се мајци својој и рекао за ученика свог, Светог Јована Богослова: „Жено, ето ти син“. Дакле, Господ не подразумева одрицање родитеља, већ упозорава на ситуације када родитељи или деца могу спречити човека да иде путем Божјим. У том смислу, Христос нас позива да Га ставимо испред свега, па и испред најближих…

Извор: Епархија горњокарловачка