На Видовдан, 28. јуна 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је началствовао светом Литургијом у Саборном храму у Вуковару.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски; протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски; и протођакон Војислав Николић. Беседио је владика Херувим:

- У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваша Екселенцијо, уважени конзуле Републике Србије у Вуковару, уважена саборска заступнице гђо Јецков, уважени замениче жупана г. Јеремићу, увежени председниче ЗВО г. Дракулићу, уважени замениче градоначелника г. Колар и сви ви представници политичког и културног живота наше заједнице на овим просторима, драга браћо и сестре!

Данас је велики дан за све нас, данас је Видовдан! Један је од највећих празника у историји нашег народа, нашег националног бића. Видовдан је празник нашег јединства и наше саборности — пуноћа наше душе и нашега бића! У Видовдану је суштина нашег подвига за Христа и христолику Отаџбину нашу Србију која светли светлошћу Васкрсења Христовог. То је наш пут ка Христу и Царству Небеском. Свети кнез Лазар је знао да, како и песма каже: два се царства никад не могу имати — ако једно хоћеш друго мораш дати, и, немајући дилеме, определио се за Царство небеско и тако заветовао сав свој српски народ да му небески свет заувек буде ближи и приснији од земаљског. Зато је Видовдан за нас огледало истинског јунаштва и подвига кроз кнеза Лазара и све косовске јунаке, све до данашњег дана. То јунаштво нас је изградило и надзидало и постало крајеугаони камен нашег народног бића и наше жртве и страдања за вредности које као народ са собом вековима носимо.

Видовдан је наше уздарје за Христа! Зато данас треба да се чувамо подела, да се чувамо лукавих фарисеја данашњице, посебно лажних вредности које као отров уништавају наше друштво и уводе га у хаос, метеж и општу неизвесност. То у нама рађа немир и хладноћу, удаљује нас једне од других и од Христа Васкрслога. Зато је то зло опредељење које гуши саборност и јединство народа и намеће такозване вредности прогресивног западног хедонизма. Рушећи у нашем народу Христа и христолико наше биће које дише Христовом благодаћу Духа Светога, покушавају да нас обесмисле и обезиме. Видовдан мора да буде дан наше победе и нашег Васкрса. Зато је пред нама велика и Света обавеза: Видовдан да чувамо као зеницу ока свога и да негујемо спомен на наше јунаке и мученике, да се саображавамо Светом кнезу Лазару и идемо његовим путем јер ће нас тако Христос препознати као одане ученике своје!

Видовдан је место нашег сусрета са Богом, место где се Небо спушта на земљу, где се ми као народ уздижемо на Небо. То је место сусрета човека са Богом, место сусрета нашег националног бића са оним што је свето и вечно. Није Видовдан митска прича, Видовдан је стварна вредност нашег народа. У Видовдану је јунаштво, ту видимо подвиг и страдање, страдање као предуслов живота у Христу, подвиг зарад заједнице са Богом. Српски кнез Лазар знао је шта то значи определити се за Господа Исуса Христа, како ићи за Христом и остати на Његовом путу. Знао је да се сваком поделом може доћи до разарања јединства, стога је наш народ и Светим Причешћем пред бој усмерио ка Царству Небеском и учинио тако да је српски народ небески народ. Хтео је јунаштво, али не било какво него небеско јунаштво. Хтео је да страда за Господа Исуса Христа који је и сам страдао ради нас и нашега спасења, Васкрсао и вазнео се.

Српски народ на Видовдан васкрсава, васкрсава национално биће и буди се понос и јунаштво које није од овога света. Наше јунаштво није проткано мржњом него љубављу, није проткано освајањем него одбраном онога што је свето. Видовдан за нас значи опредељење за Господа Исуса Христа, и ако ништа друго – опредељење за слободу у пуноћи Христовој. Једино на такав начин можемо бити прави и истински Срби, потомци кнеза Лазара и Светосавског предања. Уколико градимо јединство и саборност, један дух у нашем народу, дух јединства и саборности, слоге и љубави. Ово су знали Свети кнез Лазар и сви мученици косовско-метохијски, од онога времена до данашњег дана.

Газиместан је место сусрета човека са Богом, место сусрета Неба са земљом, тамо се опредељујемо за Царство Небеско, за Крст и страдање за Христа. То нам нико не може одузети, дубоко је укорењено у нашем срцу, то са собом носимо. Требамо увек да изграђујемо љубав и слогу, да се трудимо увек бити народ постојан и јединствен, аутентичан по Јеванђељу Христовом. Онда ћемо бити препознати као прави христоносци и богоносци, прави носитељи завета Светог кнеза Лазара и косовских јунака. Сетили смо се свих невино пострадалих жртава и свих јунака који су следовали пут Христов и бранили оно што је свето, а то је Крст и Отаџбина. То је оно што је лепо и благословено. Увек се требамо сећати тих и таквих јунака, јер су нас они повели ка Господу Исусу Христу и Царству Небеском. Нама је задатак да се у том духу васпитавамо, да у том духу проносимо љубав Христову, јер Видовдан је зеница нашег ока и путоказ ка Царству Небеском. Нека сте сви срећни и благословени, нека би дао Бог да се увек у радости сабирамо и да широм наше Епархије славимо име Христово! Амин.

Извор: Епархија оечкопољска и барањска