Празник Светог великомученика Димитрија Солунског традиционално је протекао у знаку велике молитвене свечаности у Лајковцу, јер управо овом угоднику Божјем је посвећен храм у „вароши железничара“.

Свету архијерејску Литургију у част празника је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника тамнавског протојереја Небојше Миливојевића и епархијских свештенослужитеља.

-Свети Димитрије је био чедо љубави Христове, спреман на свако страдање ради свог Господа, управо зато што је остварио заповест „да љубимо једни друге“. Из те љубави, он је био спреман да се жртвује за своје ближње, јер нема веће љубави од оне да неко положи живот за свог ближњег. Страдање Светог Димитрија нам показује да и у овом непријатељском свету можемо да будемо хришћани, да можемо да се спасавамо и чинимо дела љубави. Да сачувамо мир у себи и, ако нас свет мрзи, да не узвраћамо, већ да све претварамо у молитву за оног ко нас је увредио и ко нас прогони, као и за све ближње, без обзира на то да ли су нам и колико блиски и драги, закључио је Владика Исихије.

Свечаност у Лајковцу ове године умножило је рукоположење вероучитеља Николе Николића у чин ђакона.

У недељу 21. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у храму Вазнесења Христовог у Мионици, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника колубарског протојереја- ставрофора Саше Тимотића и епархијских свештенослужитеља.

-Реч Божја је ненаметљива и она је бескрајно силна и дубока, али се не намеће. Сви они који је траже, могу да је у неком степену приме. За разлику од тога, реч нечастивога је гласна и наметљива. Она нас трује и заводи и са леве и десне стране, саблажњава и покушава да нас приволи на сваки начин, користећи људе који су пали под демонски утицај. Само на земљи која је плодна и обрађена, семе се прима, негује и даје стоструки плод. Како Господ објашњава, то су они који у добром и чистом срцу држе семе и род доносе у трпљењу. Добро и чисто срце је оно које се труди и воли, има делатну љубав, јер љубав не може да буде само осећање, него мора да буде и чињење добрих дела, објаснио је владика Исихије, који је током свете Литургије рукопроизвео у чин чтеца, а потом и у чин ђакона вероучитеља Марка Тодоровића.

Извор: Епархија ваљевска