Учествујући свим срцем заједно и саборно у овом пасхалном слављу, најприје у храму сједињујући се са васкрслим Господом кроз свете тајне његове, сједињујемо се и једни са другима у братском миру и љубави Божијој. Од тога нема ничег пречег ни важнијег.

Братско измирење, међусобно разумијевање и љубав чине нас пријемчивим, за Божју благодат која се увијек излива на сабор вјерних у Цркви, а преко ње и на цио свијет. Господ нам је открио да се смисао живота постиже служењем и љубављу која се жртвује за спасење ближњих: Син Човјечији није дошао да му служе него да служи и даде живот свој у откуп за многе (Мт 20, 28). Из нашег вјековног хришћанског искуства знамо да је у свему што је  вриједно помена и похвале уткана жртва и љубав. Наши велики преци су изграђивали и живјели хришћанску етику вјековима његујући вриједности чојства и јунаштва. Они су свједочили да је за опстанак породице народа и државе поред материјалног богатства важно и духовно, стим што је ово друго важније и трајније. То велико насљеђе дјелује на нас као унутрашњи покретач да у овом времену стваралачи и истрајно умножавамо добро у овом свијету свједочећи своју вјеру не само ријечима него и богоугодним дјелима.

Из Васкршње поруке Митрополита црногорско-приморског Јоаникија