Христов мученик Сава живљаше у Риму у време цара римског Аврелијана и имаше стратилатски, тј. војводски чин. Пореклом беше од Готског племена. Усрдан и веран слуга Небеског Цара, Господа нашег Исуса Христа, он посећиваше хришћане по тамницама, служећи им својим имањем, учвршћујући их у трпљењу и побуђујући их на неустрашиве подвиге.

Он беше тако узвишен врлинским живљењем да због велике чистоте и подвижништва доби од Бога власт на духовима нечистим и изгоњаше их из људи. Када би оптужен код цара као хришћанин и доведен преда њ на суд, он смело исповеди Господа Христа и баци пред цара свој војнички појас одричући се уједно и војводског чина. И показа се готов на све муке за Христа Господа. Онда неустрашиви мученик би обешен, бијен, свећама опаљиван и у казан пун кипеће смоле бачен, али чуван невидљивом силом Божјом он изађе из казана читав и неповређен. Када такво чудо видеше, седамдесет војника примише веру Христову и велегласно исповедише Христа. По наредби царевој они одмах бише посечени и примише од Христа венце мученичке. А свети Сава, бачен у тамницу, удостоји се виђења и окрепљења, јер кад се у поноћи мољаше јави му се Господ Христос у великој светлости и слави, крепећи га да се не боји него да буде храбар. И кад по други пут би изведен на суд, најпре покушаше да га разним ласкама придобију за идолопоклонство, па га затим претњама и љутим мукама примораваху на идолопоклонство. Али он остаде непоколебљив у вери. Зато би осуђен на смрт потопљењем у воду и бачен у реку дубоку, где предаде душу Богу 272. године. И душа му оде ка Господу, коме је веран остао у мукама многим.