Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 22. септембра 2025. године у цркви Светих праведних Јоакима и Ане у Калуђерици

Браћо и сестре, слава Богу, сабрали смо се овде у овој светињи која је још увек у изградњи, али без обзира на то, сабирајући се на једном месту у име Божје и у име Свете Тројице, где год да смо, па и кад немамо кров над главом, Бог је у свој својој пуноћи присутан, а нарочито онда када се служи света Литургија и када се славе светитељи Божји. А овај храм се зида у славу и част Светих Јоакима и Ане, оних честитих, светих, побожних и врлинских људи који су родили Пресвету Богородицу.

И као што је све чудо што је везано за Сина Божјег, као што је у крајњој линији све чудо и у животима свакога од нас, и када је реч о Рођењу Пресвете Богородице и Њених родитеља, и ту се Господ пројављује и то је заправо чудо над чудима. Чудо је све што бива благодаћу Духа Светог. Чудо је где год је присутан Бог, јер тамо где је Бог тамо где је благодат Божја. Ту јесте пуноћа, ту јесте лепота, ту јесте радост, ту јесте смисао. Али ништа од тога не може да обухвати нити смести у себе ниједна реч људска, ниједна мисао човекова, јер Бог и благодат Његова надилазе и превазилазе све што припада времену и простору.

Где год је благодат Христова присутна, где год се појављује Господ наш, ту је тајна, света тајна, а истовремено и чудо. И на Светим родитељима Пресвете Богородице, Јоакиму и Ани, пројавила се благодат Божја, пројавио се промисао Божји, на њима се потврдило чудо и извршила света тајна. Како и на који начин су они добили Пресвету Богородицу, будући већ у дубокој старости када ни најнаивнији људи не могу ни помислити да је могуће да, у добу у којем су били, Јоаким и Ана могу добити дете? А дошли су до дубоке старости и нису имали деце.

Међутим, иако је њихова логика, као и свачија, говорила да то није могуће, они су имали веру дубоку, веру која је знала да где Бог хоће нарушава се поредак природе, нарушавају се природни закони. Где Бог хоће и где благодат Божја дејствује ту се превазилазе ограничења људска. Иако у дубокој старости они су добили Пресвету Богородицу јер су имали веру – истинску, чисту, праву, смирену и благочестиву веру у љубав Божју, у промисао Његов. И где год има, браћо и сестре, то треба да знамо, чисте вере која није ништа друго него поверење у Бога, где год има такве вере код било кога од нас, дешаваће се непрестано чуда и гледаћемо својим духовним очима све као чудесно и прелепо и предивно сведочанство о Богу љубави.

Закон духовни има свој ред и поредак. Тај закон је установио и успоставио Господ наш и Он ни на који начин не врши насиље над нашом слободом. Бог неће да ми под принудом и на силу верујемо у Њега. Бог не користи ниједан свој божански аргумент да би нас привео себи. Не чини Он чуда да би доказао своје постојање и да бисмо ми поверовали. Не. Толико пута у Јеванђељу видимо који је поредак и која су правила духовног закона. Господ је безброј чуда учинио пред очима многих људи, али су та чуда увек постајала видљива и јасна људима када је претходила вера. Кад год би требао неког да исцели, а Господ хоће увек све и свагда да исцељује, питао би: Верујеш ли да то могу учинити? И када би видео да постоји вера као простор и контекст у којем се може пројавити благодат, благодат се пројављивала и дешавала су се чуда.

Вера је оно, браћо и сестре, што нам је потребно. Вером су Јоаким и Ана добили Пресвету Богородицу. Немојмо када имамо проблеме трчати лево-десно којекаквим „видовитим“ људима, неким људима који имају назови натприродне моћи, очекујући да ће без вере, без нашег опроштаја и без молитве бити могуће некаквим вештачким техникама, ћирибу-ћириба формулама и хокус-покус методама, да се деси напредак у нашем животу, да се деси промена, да се деси чудо. Кад имамо истинску и праву веру ми имамо поверење у Бога, па и онда када није све потаман, кад нам се чини да ствари изгледају тешко и да нам непремостиве препреке стоје на путу. Тада ћемо вером разумети да је то пут нашег сусрета са Богом и сусрета са ближњим.

Дакле, да не долазимо у храм само када је све у реду, него нарочито и онда када имамо искушења. Чим имамо искушења значи да нас Бог гледа, да нешто хоће од нас, да хоће да будемо бољи, да узрастамо, да напредујемо, да се више боримо, да се више кајемо, да више праштамо, да више чинимо милосрђе, да хоће да нам Јеванђеље више буде темељ и контекст и основа нашег живота. Такви су били Јоаким и Ана и зато су добили Пресвету Богородицу. Она, која је часнија од херувима и славнија од серафима, у име свих нас баш својом вером као поверењем у Христа и у реч Божју, постала је место у којем се настанио Син Божји и постао један од нас. Вера је увек потврда на све што добијамо од Бога, на све што нам Бог шаље, јер реч Пресвете Богородице Нека ми буде по речи твојој треба да буде и реч сваког од нас, да буде воља Божја у нашем животу, да она буде почетак и крај, темељ и основ нашег живота.

Ето, то је оно што је православна вера; то је оно што нас чини православним хришћанима; то је оно, браћо и сестре, што је Свети Сава посадио као семе у наш православни српски род; то је оно што нас је не само чувало кроз векове, него и обликовало и учинило да будемо велики народ и народ богат духовним вредностима и великим духовним узлетима кроз векове где год да се налазимо, и данас овде у Србији и где год наши људи живе, у расејању од Аустралије до Америке. Зато нека би Бог дао да се увек обраћамо светима Јоакиму и Ани и да се молимо њима и Кћери њиховој и Мајци Божјој и Мајци нашој, Пресветој Богородици, да нам да вере макар као што је зрно горушичино како бисмо могли и осећати, и видети, и говорити непрестано: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин.