Хришћански живот је незамислив без црквене заједнице и литургијског живота
У недељу пету Часног и Великог поста, посвећену Преподобној Марији Египћанки, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит браничевски г. Игнатије.
Саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји Ненад Радаковић, Остоја Кнежевић, Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакони Душан Пауновић, Ведран Грмуша и Огњен Боричић.
После читања зачала из светог Јеванђеља, сабранима се обратио Митрополит браничевски г. Игнатије, који је указао на саму срж православне вере и живота у Цркви, нагласивши да хришћанска вера није појединачни религиозни доживљај, нити самостални подвиг човека издвојеног од заједнице, већ живот у Цркви као заједници многих у Духу Светом, у Господу нашем Исусу Христу.
Митрополит Игнатије је посебно подвукао да нико не може бити верник сам за себе, мимо Цркве, подсетивши на старо хришћанско искуство и мудрост Цркве да „мимо Цркве нема спасења“, као и на изреку која гласи да „један хришћанин једнако је ниједан хришћанин“. Тим речима је указао на саборни карактер вере, на чињеницу да је хришћански живот незамислив без припадности црквеној заједници, без заједничарења у Господу и без литургијског живота.
„Зато каже и Свети Игњатије Богоносац: Тамо где је епископ, тамо нека буде и мноштво народа верног, као што тамо где је Христос, тамо је васељенска Црква. Он, дакле, Свети Игњатије, управо упућује на то да је Литургија и Епископ у њој, који је икона Христова, а Литургија као сабрање и присуство свештенства икона тог Царства Божјег, будућег коме се надамо. И управо то је, драга браћо и сестре, и центар наше вере и нашег живота – Литургија. Јер овде у Литургији ми се сједињујемо са самим Господом најприсније, и наравно и међу собом, причешћујући се. Без тога сједињења нема живота“, подсетио је митрополит Игнатије, додавши да је смрт највећи непријатељ човеков, а њу побеђује једино Христос који је то показао својим Васкрсењем из мртвих. Зато је управо литургијска заједница, заједница са Господом кроз свето Причешће, темељ вечног живота.
Говорећи о Цркви, митрополит Игнатије је нагласио да она није од овог света и да није људска творевина, него Божја установа и икона будућег Царства Божјег. Појаснио је да Црква већ сада, у историји, открива и предображава оно што ће се у пуноћи јавити у доласку Сина Божјег у сили и слави, када ће се сабрати сви народи, када ће наступити васкрсење мртвих и суд свету, и када ће се у пуноћи пројавити Царство Божје.
Митрополит Игнатије се посебно осврнуо на личност Преподобне Марије Египћанке, коју Црква прославља управо у пету недељу Великог поста. Говорећи о њеном подвигу, подсетио је да је ова велика светитељка четрдесет година провела у пустињи у крајњем уздржању, покајању и служењу Господу, али да је пред крај свога живота дошла Светом Зосиму да би се причестила, након чега се и упокојила. Овим примером владика Игнатије је јасно указао на то да ни највећи подвиг сам по себи није довољан, ако није крунисан заједницом са Господом у светом Причешћу.
Своју беседу митрополит Игнатије је заокружио сведочењем велике тајне домостроја спасења, подсетивши да нам је сам Господ омогућио да се сјединимо са Њим тиме што је постао човек и што међу нама пребива у литургијској заједници, у једном Хлебу и једној Чаши:
„Дакле, не помаже нам ни велики подвиг, ни не знам ни ја шта како да живимо, ако нисмо учесници литургијске заједнице и ако се не причешћујемо, јер нећемо избећи смрт. Дакле није довољан подвиг сам за себе ако немамо заједницу са Господом кроз причешће, јер је Он једини који нас ослобађа смрти. Али и то да не заборавимо, драга браћо и сестре, наш највећи непријатељ је смрт. Како каже Свети апостол Павле: Смрт је последњи непријатељ, каже, и њега побеђује и може победити једино Господ“.
По завршетку свете архијерејске Литургије сабранима се обратио и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, заблагодаривши Митрополиту браничевски г. Игнатију на братској љубави, доласку и духовном укрепљењу које је донио овој свештеној заједници у данима Великога поста:
„Ваше Високопреосвештенство, драги владико Игнатије, хвала вам на Вашој љубави, на братској пажњи што сте дошли у ову посету током Великог поста да се заједнички Богу помолимо да чујемо вашу апостолску реч, а што је најважније да се насладимо братске љубави и да се причестимо дветим тајнама Христовим из исте Чаше. Ви сте, драги владико, синоћ говорили о Пресветој Тројици као извору живота, о Цркви Божјој као заједници коју Дух Свети установљује и укрепљује у Христу Исусу Господу нашем, а на овој светој служби све то што смо синоћ чули од вас, све смо то и доживели. И на крају, после Причешћа светим тајнама рекли сте нешто много лепо, а поводом појања нашег хора. Наш владика је похвалио ову децу из хора како лепо певају, а певају како им је Бог дао и трудили су се. Може то још боље. А онда је додао: Наша вера је песма и остало. Има он, видим, много тога да каже. Наша вера је славословље Богу и наша вера се, као што рече владика Игнатије, поистовећује са светом Литургијом, односно поистовећује се са нашим животом у Цркви. Другачије не можемо уопште говорити о светој православној вери, него као заједници и као Цркви.
Хвала Вам, Ваше Високопреосвештенство. Укрепили смо се у ове дане поста. Доживели смо предукус Васкрсења кроз ово литургијско заједништво, кроз наше заједничке молитве, кроз причешће светим тајнама Христовим, кроз ово дивно и велико славље. Нека вас Бог награди за Вашу љубав. Дај Боже да сви у радости дочекамо Васкрсење Христово, да се духовно и на сваки други начин обновимо, да обновимо наше заједништво, нашу међусобну љубав. Јер сваки празник обнавља наше биће, кроз свету Литургију обнавља наше биће, обнавља и наш дух, али обнавља и наше заједништво и тако се укрепљујемо заједничком вером и молитвом. Много вам хвала. Нека вас Бог награди за вашу доброту и за вашу очинску љубав. Хвала.“
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји Ненад Радаковић, Остоја Кнежевић, Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакони Душан Пауновић, Ведран Грмуша и Огњен Боричић.
После читања зачала из светог Јеванђеља, сабранима се обратио Митрополит браничевски г. Игнатије, који је указао на саму срж православне вере и живота у Цркви, нагласивши да хришћанска вера није појединачни религиозни доживљај, нити самостални подвиг човека издвојеног од заједнице, већ живот у Цркви као заједници многих у Духу Светом, у Господу нашем Исусу Христу.
Митрополит Игнатије је посебно подвукао да нико не може бити верник сам за себе, мимо Цркве, подсетивши на старо хришћанско искуство и мудрост Цркве да „мимо Цркве нема спасења“, као и на изреку која гласи да „један хришћанин једнако је ниједан хришћанин“. Тим речима је указао на саборни карактер вере, на чињеницу да је хришћански живот незамислив без припадности црквеној заједници, без заједничарења у Господу и без литургијског живота.
„Зато каже и Свети Игњатије Богоносац: Тамо где је епископ, тамо нека буде и мноштво народа верног, као што тамо где је Христос, тамо је васељенска Црква. Он, дакле, Свети Игњатије, управо упућује на то да је Литургија и Епископ у њој, који је икона Христова, а Литургија као сабрање и присуство свештенства икона тог Царства Божјег, будућег коме се надамо. И управо то је, драга браћо и сестре, и центар наше вере и нашег живота – Литургија. Јер овде у Литургији ми се сједињујемо са самим Господом најприсније, и наравно и међу собом, причешћујући се. Без тога сједињења нема живота“, подсетио је митрополит Игнатије, додавши да је смрт највећи непријатељ човеков, а њу побеђује једино Христос који је то показао својим Васкрсењем из мртвих. Зато је управо литургијска заједница, заједница са Господом кроз свето Причешће, темељ вечног живота.
Говорећи о Цркви, митрополит Игнатије је нагласио да она није од овог света и да није људска творевина, него Божја установа и икона будућег Царства Божјег. Појаснио је да Црква већ сада, у историји, открива и предображава оно што ће се у пуноћи јавити у доласку Сина Божјег у сили и слави, када ће се сабрати сви народи, када ће наступити васкрсење мртвих и суд свету, и када ће се у пуноћи пројавити Царство Божје.
Митрополит Игнатије се посебно осврнуо на личност Преподобне Марије Египћанке, коју Црква прославља управо у пету недељу Великог поста. Говорећи о њеном подвигу, подсетио је да је ова велика светитељка четрдесет година провела у пустињи у крајњем уздржању, покајању и служењу Господу, али да је пред крај свога живота дошла Светом Зосиму да би се причестила, након чега се и упокојила. Овим примером владика Игнатије је јасно указао на то да ни највећи подвиг сам по себи није довољан, ако није крунисан заједницом са Господом у светом Причешћу.
Своју беседу митрополит Игнатије је заокружио сведочењем велике тајне домостроја спасења, подсетивши да нам је сам Господ омогућио да се сјединимо са Њим тиме што је постао човек и што међу нама пребива у литургијској заједници, у једном Хлебу и једној Чаши:
„Дакле, не помаже нам ни велики подвиг, ни не знам ни ја шта како да живимо, ако нисмо учесници литургијске заједнице и ако се не причешћујемо, јер нећемо избећи смрт. Дакле није довољан подвиг сам за себе ако немамо заједницу са Господом кроз причешће, јер је Он једини који нас ослобађа смрти. Али и то да не заборавимо, драга браћо и сестре, наш највећи непријатељ је смрт. Како каже Свети апостол Павле: Смрт је последњи непријатељ, каже, и њега побеђује и може победити једино Господ“.
По завршетку свете архијерејске Литургије сабранима се обратио и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, заблагодаривши Митрополиту браничевски г. Игнатију на братској љубави, доласку и духовном укрепљењу које је донио овој свештеној заједници у данима Великога поста:
„Ваше Високопреосвештенство, драги владико Игнатије, хвала вам на Вашој љубави, на братској пажњи што сте дошли у ову посету током Великог поста да се заједнички Богу помолимо да чујемо вашу апостолску реч, а што је најважније да се насладимо братске љубави и да се причестимо дветим тајнама Христовим из исте Чаше. Ви сте, драги владико, синоћ говорили о Пресветој Тројици као извору живота, о Цркви Божјој као заједници коју Дух Свети установљује и укрепљује у Христу Исусу Господу нашем, а на овој светој служби све то што смо синоћ чули од вас, све смо то и доживели. И на крају, после Причешћа светим тајнама рекли сте нешто много лепо, а поводом појања нашег хора. Наш владика је похвалио ову децу из хора како лепо певају, а певају како им је Бог дао и трудили су се. Може то још боље. А онда је додао: Наша вера је песма и остало. Има он, видим, много тога да каже. Наша вера је славословље Богу и наша вера се, као што рече владика Игнатије, поистовећује са светом Литургијом, односно поистовећује се са нашим животом у Цркви. Другачије не можемо уопште говорити о светој православној вери, него као заједници и као Цркви.
Хвала Вам, Ваше Високопреосвештенство. Укрепили смо се у ове дане поста. Доживели смо предукус Васкрсења кроз ово литургијско заједништво, кроз наше заједничке молитве, кроз причешће светим тајнама Христовим, кроз ово дивно и велико славље. Нека вас Бог награди за Вашу љубав. Дај Боже да сви у радости дочекамо Васкрсење Христово, да се духовно и на сваки други начин обновимо, да обновимо наше заједништво, нашу међусобну љубав. Јер сваки празник обнавља наше биће, кроз свету Литургију обнавља наше биће, обнавља и наш дух, али обнавља и наше заједништво и тако се укрепљујемо заједничком вером и молитвом. Много вам хвала. Нека вас Бог награди за вашу доброту и за вашу очинску љубав. Хвала.“
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Најновије вести
31.03.2026 07:49
