На празник Светог великомученика кнеза Лазара и мученика српских – Видовдан, 28. јуна 2026. године, у Саборној цркви у Сентандреји свету Литургију служили су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић, протосинђел Варнава и архиђакон Инокентије.

О значају празника беседио је прота Војислав Галић, који је истакао да Видовдан није празник пораза, већ празник мученичке победе и васкрсењске наде. Подсетивши да се смисао Косовског завета може разумети једино у светлости Христовог Васкрсења, нагласио је да је мучеништво најузвишенији израз љубави према Богу и ближњем, јер онај који полаже живот за другога сведочи веру у живот вечни и победу добра над злом.

По завршетку свете Литургије служен је парастос свим српским војсковођама, војницима и свима из рода нашега који су пострадали од злочиначке руке од Косова до данас.

Светој Литургији су присуствовали: гђа Биљана Гутић Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине у Мађарској, и гђа Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије у Мађарској, чије је присуство сведочанство поштовања духовног, историјског и културног значаја Видовдана и неговања добрих односа матичних држава са Српском Православном Црквом нарочито о прослави највећих српских празника.

Видовданска молитвена прослава у Сентандреји има и посебну историјску тежину, будући да су се у овом граду једно време налазиле и свете мошти Светог великомученика кнеза Лазара, чиме је Сентандреја трајно уписана у историју чувања косовског завета и светолазаревског наслеђа.

У поподневним часовима у Саборној цркви служено је вечерње богослужење, након којег је традиционално служен молебан код Крста на Тргу цара Лазара, на месту где се некада налазила црква Светог Луке. Управо у том храму, после Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, почивале су мошти Светог кнеза Лазара, чинећи Сентандреју једним од најзначајнијих места српског духовног памћења и чувара косовског завета северно од Саве и Дунава. Молитвено сабрање на овом месту сваког Видовдана представља живо сећање на ту велику историјску и духовну везу српског народа са Сентандрејом и Сентандреје са матичном државом.

По завршетку молебана, председник Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић као и представници Самоуправе Срба у Сентандреји и представници других српских институција, положили су венце на споменик. Након тога уследио је пригодан културно-уметнички програм у којем су наступили Српско позориште у Мађарској, Српски културни центар „Венац“ и Хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина као и драмски уметник Александар Дунић. Овај програм је познат као Видовдански маратон и изводи се сваке године, а обилази и многа српска места у Мађарској. Кроз поетско-драмски и музички програм, посвећен Видовдану и Косовском завету, сабрани народ имао је прилику да се, и кроз уметнички израз, подсети непролазних вредности вере, жртве, слободе и националног јединства.

Видовданска свечаност завршена је у Српском црквеном музеју, где је свечано отворена изложба фотографија манастира Грабовца аутора Ивана Јакшића, истакнутог члана српске заједнице у Мађарској. Кроз уметничке фотографије представљена је лепота, духовна дубина и историјски значај једне од најстаријих српских светиња у Мађарској, а изложба је уједно посведочила и трајну повезаност српског народа са његовим духовним и културним наслеђем на овим просторима. Програму и отварању изложбе су присуствовали гђа Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, гђа Ивана Кунц, први саветник, гђа Марија Бакоч, конзул Амбасаде Републике Србије и потпуковник Предраг Зељковић, војни аташе.

Извор: Епархија будимска