Епархија шабачка, поводом великог јубилеја – 160 година од првог богослужбеног читања Светог Јеванђеља на савременом српском језику, организовала је 16. децембра 2025. године у шабачком хотелу „Слобода“ научни скуп „У почетку бјеше ријеч...“ (Јн 1, 1).

Научном скупу су присуствовали: Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевачки г. Давид; Његово Преосвешенство Епископ ваљевски г. Исихије; Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј; Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон; Његово Преосвештенство Епископ јенопољски г. Никон; протојереј Дејан Крстић, ректор Богословије „Светих Кирила и Методија“ у Нишу; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; многобројно свештенство и вероучитељи из више епархија Српске Православне Цркве.‍

Почетак рада научног скупа благословио је епископ Јеротеј и у поздравном слову истакао:‍

„Много векова након Светог Ћирила и Методија, када су, већ, многи Срби заборавили језик свете браће, на Васкршњој Литургији лета Господњег 1865, Епископ шабачки Гаврило је одлучио да се у Саборној цркви у Шапцу прочита Јеванђељски одломак, осим на црквенословенском и грчком, и на савременом српском језику, по Вуковом преводу Новог Завета. „У почетку бјеше ријеч“ чуло се у Саборном шабачком храму, али те речи нису више одјекивале као некада у  средњем веку на српскословенском, јер су се промениле и околности и људи, па, чак, и место и улога саме Речи Божије на богослужењу. Након Гутенбергове штампарије и Протестантске реформације Свето Писмо је престало да буде, првенствено, Књига богослужења и Књига Цркве већ је, под њиховим утицајима, прешла у приватне домове, постала објекат, обична књига која може да се анализира, чак и критикује. За разлику од Вука Стефановића Караџића, Свети Ћирило и Методије били су литургичари, они су преводили Свето Писмо да би га користили и читали на богослужењима, за њих је Библија била парекселанс литургијска књига. Без обзира на све мањкавости и контроверзе у вези Вуковог превода и националних мотива владике Гавриле за читањем Јеванђеље на српском на Васкрс, владика је у једној веома битној ствари, по којој су се света браћа сукобили са тројезичницима, био у праву – Свето Писмо мора бити разумљиво. Доказ да је Епископ шабачки Гаврило Поповић био на добром трагу сведочи нам и чињеница да се данас, 160 година након тог догађаја, готово свуда у Српској Цркви чита Јеванђеље и произносе службе на српском језику.“‍

У радном делу научног скупа, у две сесије је одржано шест излагања. У првој сесији су излагали: протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Виктор Савић и ђакон доц. др Владимир Антић. У другој сесији су излагали: проф. др Предраг Драгутиновић, јереј проф. др Владан Таталовић и ђакон доц. др Никола Лукић.‍

Након сесија су одржане веома занимљиве дискусије предавача и публике. Све речено на овом скупу биће публиковано у зборнику, који ће Епархија шабачка у сарадњи са Институтом за литургику Православног богословског факултета у Београду и Матицом српском штампати у наредном периоду.

Извор: Епархија шабачка