Митрополит Јован: Човек је у тами све док Христа не смести у себе и у своје срце
У недељу, 25. јануара 2026. године, када света Црква прославља икону Богородице Млекопитатељнице и Свету мученицу Татијану, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован је служио свету Литургију у манастиру Каленићу.
Саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, јереј Зоран Гојић, јереј Александар Јаћимовић и протођакон Иван Гашић; док су за певницом били ученици Богословије Светог Јована Златоустa.
– Зашто тама мрзи светлост? Зато што светлост када дође говори све што је у тами било. И тако је са човеком. Када је у тами греха свог, у тами заблуде своје, када је у тами својих сопствених погрешака и грешака човек не може да види светлост Христову. Зато та тама греховна јесте тама смрти, а онај који живи у тами у ствари јесет у смрти. Све је тама и човек је у тами све док Христа не смести у себе и у своје срце. Ако нема Христа у нашем срцу, браћо и сестре, онда ћемо испунити своје срце собом, а не Богом. Ако нема Христа у нашем срцу, онда је у нашем срцу онај други. Који? Онај који нас увек подстрекава да чинимо оно што не треба да чинимо, који нас подстрекава да мислимо оно што не треба да мислимо и који нас увек подстрекава да говоримо оно што не би требало да говоримо. Зато, браћо и сестре, човек у свом срцу или има Бога или има ђавола, ту средине нема. Немојмо да се заваравамо: може мало овако, мало онако. Ту средине нема. Или је Бог или је ђаво. А Христос каже у Јеванђељу: Не можете служити и Богу и мамону, другим речима не можете служити и Богу у ђаволу. Нико од нас не може да прихвати да каже: Ја служим ђаволу, али када би ми сагледали себе и свој живот, своје понашање, шта чинимо, шта радимо, како се молимо, онда ће нас обасјати светлост Христова, па ћемо онда у себи видети Онога који јесте. Зато, браћо и сестре, из човека исчезава тама очајања, песимизма, незнања и страха када тријумфује добро над злом – беседио је митрополит Јован.
По заанвоној молитви Високопреосвећени је благосиљао славски колач, а након отпуста литургијско сабрање је било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира на челу са игуманијом Нектаријом.
Извор: Епархија шумадијска
