У оквиру вишедневне посете Епархији рашко-призренскоој, Преосвећени Епископ швајцарски г. Андреј Ћилерџић са двадесетак свештеника је посетио и Ораховац.

Том приликом поручио је да је Ораховац неизоставна тачка сваког поклоничког пута по Косову и Метохији. Епископ Андреј је са свештенством 16. фебруара стигао на приштински аеродром, где их је дочекао Митрополит рашко-призренски Теодосије са којим су затим служили свету Литургију у манастиру Грачаници.

„Ми смо дошли у понедељак на Косово и Метохију да извршимо свештеничку исповест, јер и свештеници, када улазе у Велики пост, имају потребу да уђу исповеђени. То смо обавили у манастиру Грачаници. Потом смо посетили манастир Високи Дечани и имали благослов да присуствујемо вечерњој, повечерју и јутрењу, као и да разговарамо са игуманом Савом. Затим смо отишли  у Пећку патријаршију, где нас је примила високопреподобна игуманија Харитина. Дивили смо се лепоти и древности ове светиње, а сада је четврта тачка нашег духовног путовања овде код вас у Ораховцу“, казао је владика Андреј.

У храму Успења Пресвете Богородице у Ораховцу госте је дочекао парох ораховачки, јереј Милан, са децом и верним народом. Обраћајући се сабранима, владика Андреј је истакао жртву коју је народ у Ораховцу поднео током ратних година. „Мислим да сте ви у Ораховцу заслужили нашу пажњу и љубав. Чудо је како сте преживели на овим просторима, где је био тежак рат са ужасним последицама по наш народ. Дошли смо да се молимо Господу Христу, Који је Господ живота и смрти, да помилује и спасе наш народ на овом крстоносном путу. Наш народ зна да носи свој крст, како је Господ заповедио: ‘Ко хоће за Мном да иде, нека узме крст свој’. Тако је и наш народ пострадао“, поручио је владика Андреј и захвалио свештенику Милану на гостопримству, посебно истичући велики број деце која учествују у богослужењима.

„Видим да сте као млад свештеник на челу ове парохије. И раније сам приметио много побожне деце на богослужењима, хвала Богу. Хвала вам на срдачном дочеку и на прилици да нас упознате са животом и актуелним питањима ваше парохије. Овде су свештеници из Швајцарске, Италије и са Малте, где је био бродолом Светог апостола Павла. Дошли смо чистог срца, након исповести, и молимо вас за пастирску реч“, казао је владика Андреј.

Свештеник Милан је упознао госте са историјатом храма и животом верног народа у Ораховцу, док су деца отпевала химну Ораховцу. У разговору за епархијски радио, владика Андреј се осврнуо и на Србе са ових простора који данас живе у његовој епархији. „Посета Косову и Метохији већ је постала духовни стандард. Не може се ни замислити да прође година, а да се не дође овде. Мој контакт са Епархијом рашко-призренском је жив и братски. Са митрополитом размењујем искуства, саслужујемо, посећујемо се. У Швајцарској, Италији и на Малти живи много Срба са Косова и Метохије. Они нису срећни због ситуације, али ће се обрадовати када виде да је свештенство дошло овде, у Ораховац, у овај свети храм“, истакао је владика Андреј и посебно нагласио значај Ораховца у односу на велике косовско-метохијске светиње.

„Кад гледамо сва места на Косову и Метохији, Ораховац је стандард. То је на мапи. Не може да се дође на Косово, да се посете Пећка патријаршија, Дечани и Грачаница, а да се не дође у Ораховац. Убудуће ће посета овом храму бити обавезна програмска тачка за поклоничке групе из Швајцарске, Италије и са Малте. Потребно је да људи долазе, да се моле у вашем храму, да вас охрабре, али и да од вас науче како се остаје и опстаје у најтежим условима“, поручио је владика Андреј. На крају је нагласио да све зависи од вере. „Живот се наставља. Видимо да све зависи од наше вере. Потребна је јака вера да бисмо из дана у дан опстајали. За нас је велики догађај што вас видимо да после свих искушења остајете овде и дајете нам снагу да и ми, колико можемо, помогнемо да наш народ и његов културни дух опстану“, закључио је Епископ швајцарски Андреј.

После посете Ораховцу, владика и свештеници су отишли у Велику Хочу, где су се поклонили сенима пострадалих Срба у ораховачкој општини у периоду од 1998. до 2000. године. Потом су наставили пут ка Призрену, где су посетили Богословију и призренске светиње.

Извор: Епархија рашко-призренска