Сваке године у Томину недељу на Главном гробљу у Улму традиционално се служи парастос за пострадале српске ратне заробљенике из злогласног логора Куберг.

Ове године, после свете Литургије у храму Светих Козме и Дамјана у Улму парастос страдалницим из Првог светског рата, код споменика посвећеног сенима палих бораца, служио је протојереј-ставрофор Мићо Матић. Споменик на српском војничком гробљу у Улму, рад Карла Верлеа, висок три метра приказује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под којим су у гробници похрањене кости 142 ратника. Споменик су 1920. године подигли преживели логораши из Куберга - три наредника, један поднаредник и два војника - и посветили га у заробљеништву пострадалим војницима Дринске, Моравске и Тимочке дивизије, а на њему су на српском и немачком језику уклесане ове речи: Овде у туђини, у непознатом свету, почивају вечитим сном српски ратни заробљеници из рата 1914-1919. године, који положише живот свој за Отаџбину после дугог ратовања и много напора. Успомену ову подигоше им другови, браћа по крви и вери, српски ратни заробљеници логора Улм. Хеј, путниче, што пролазиш поред гробља непозната, стани мало и упознај оне што умреше тако прослављено.

Да српски ратници не остану заборављени постарала се гђа Десанка Деса Рајхле (рођена Анђелопој) из Улма, Херцеговка из Мостара, којој је постојање овог знамења открио супруг Немац 1946. године и која га је редовно посећивала скоро четири деценије. Деса је обавестила надлежно свештенство Српске Православне Цркве у Штутгарту, које је почело редовно да служи парастосе српским страдалницима. Оснивањем парохије у Улму, дужност су преузели парохијски свештеници. Важно је рећи да су свештеници Слободан Миљевић и Радмило Маринко почетком деведесетих година 20. века прикупљали имена заробљеника и податке на који начин су страдали, што се може пронаћи у црквеној архиви у Штутгарту и Улму.