У години када слави 20. година од своје обнове, манастир Житомислић је прославио 26. јуна 2025. године Свете свештеномученике Житомислићке светом архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергију, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је одредио 2022. године 26. јун као датум празновања Светих свештеномученика Житомислићких који су канонизовани 2005. године, када је и освештан обновљени манастир Житомислић.

После читања светог Јеванђеља владика Сергије је беседио о страдалној и васкрсној прошлости манастира Житомислића и указао да је она сведочећа и опомињућа, баш као и прошлост већине наших светиња које нас сабирају кроз векове:

— Житомислић је украс земље Херцеговине, био је и остао и зато му се враћамо опет изнова да на овом херцеговачком камену узнесемо молитву Богу, као што су то на овом истом месту чинили они који више не ходе овом земљом, али чији је благослов на свима онима који се овде сабира — беседио је је епископ Сергије и подсетио је да је прошло двадесет година од када је Српска Православна Црква уписала у именослов светих Свете свештеномученике Житомислићке који су невино пострадали у никада заборављено лето 1941. године.

— Настрадали су у време када је безумље надвладало разум, када је мржња надвладала љубав и када је брат постао небрат, прогонитељ и убица. Не можемо да се не присетимо младог игумана Константина, јеромонаха Доситеја и Макарија, искупшеника Младена и Обрена, младих богослова Марка и Бранка и протођакона Владимира. Они су тог дана устали да би Бога славили, а већ исту ноћ су руком злочиначком окончани њихови животи и прекинуте њихове младости. Пострадали су у јами Видоња. У тој јами они су прогледали, али не за овај свет већ за вишњи. Из мрачних дубина јаме они су угледали лице Христово — рекао је епископ Сергије и додао је да наша сећања не смеју изродити мржњу према потомцима оних који су чинили злочине, него да би требало да загрлимо једни друге љубављу Христовом, да се оваква страдања никада никоме не би поновила.

— Човек човеку никада не сме постати вук. Једни од других не смемо зазирати, већ се требамо зближити и упознати једни друге јер нам је заједничко ово исто небо и ова иста земља, благородна поља и кршевита брда и планине. Сви смо деца истог Бога и из прошлости требамо извлачити поуке, а не мржњу преносити из нараштаја у нараштај — поручио је епископ Сергије и нагласио да се рука треба пружити и онима који још ходе у тами.

Митрополит Димитрије је захвалио свима који су дошли у мученички Житомислић који непрестано обнављајући се и васкрсавајући никада није издао своје назначење и овом свету.

— Сви хришћани дај Боже да буду као што треба: и верни, храбри, поштени, смирени, безазлени, мудри и радосни и саосећајни са сваким људским бићем и страдањем. Да и ми нађемо свој крст, своје назначење и љубав и нека би били попут наших мученика и да и наше сведочење постане семе за нове хришћане. То ћемо само учинити ако живимо достојно Јеванђеља —  поручио је владика Димитрије.

После Литургије, амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини, Његова Екселенција Игор Калабухов и директор Руског дома, Јевгениј Баранов, свечано су даривали и открили новопостављену плочу са грбом Милорадовића, која је постављена на исто оно место у припрати житомислићке цркве на којем се некада раније налазила.

На свечаној академији која је затим уследила присутнима се прво обратио игуман манастира Житомислића, архимандрит Данило, поздравивши све присутне уважене госте, а посебно породицу Окиљевић из Гацка, сроднике једног од житомислићких мученика. Осврћући се на страшни дан њиховога страдања, казао је да из тог њиховог страдања увек ниче васкрсење, те да ниједна мука, патња и бол није без смисла откад је Господ раширио руке на крсту. Светим свештеномученицима Житомислићким имамо да захвалимо што је манастир Житомислић место мира, праштања, помирења, доласка мноштва народа са свих крајева света, јер сви препознају да се ту дешава нешто чудесно захваљујући њима и њиховој жртви. Присутнима су се потом обратили и амбасадор Игор Калабухов, као и председник Руског дома Јевгениј Баранов. Амбасадор Калабухов је подсетио на на духовну сарадњу и братство српског и руског народа казавши да је и манастир Житомислић један симбол тог духовног братства.

— Овај догађај на овом предивном месту јесте још један доказ нашег братства и пријатељства и гаранција да ћемо побиедити наше непријатеље —  поручио је Калабухов.

После тога је уследила беседа проф. др Душка Певуље. — Култура сећања о којој говоримо је нешто што  би требало да буде уграђено у наш културни образац и понашање наших институција и делатно током читаве године и тако ће имати смисла и овде и на свим другим местима где су наши невино пострадали. Важно је и да откријемо истину о узроцима нашег страдања. Мени се чини да је свим српским страдањима претходило занемаривање истине о њиховим узроцима и да ми то не чинимо на прави начин читавим својим бићем и културом —  казао је, између осталог Певуља. Академија је настављена наступом етно групе Ива.

Свечаности су присуствовали Његова Екселенција амбасадор Русије у Босни и Херцеговини Игор Калабухов, генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник Општине Источни Мостар Божо Сјеран, шеф Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару Горица Рашовић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула, изасланик потпредседника Федерације Игора Стојановића Славен Главаш, те многобројни верни народ из целе Херцеговине.

Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.org