Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у издању храма Светог Саве на Врачару, из штампе је изашла књига сценаристе и редитеља Милана Шарца „Живот, смрт, вечност“.

У предговору Његове Светости стоје и запитаности и одговори на ову тему: „Најзагонетније питање које је сваки умно способан човек, без изузетка и без обзира на васпитање, веру, културу, личне интелектуалне домете и социјалне аспекте заједнице која га је изнедрила, бар једанпут поставио себи јесте: Која је сврха живота кад се мора умрети?... Књига коју држиш, драги читаоче, богата је ризница мисли које су нам даровити савременици и саплеменици оставили у напору да одговoре на вечито питање о животу и смрти... Због огромног труда уложеног приликом сакупљања грађе, складног распореда садржаја, пресудног значаја теме за лично изграђивање сваког у чије шаке доспе ова књига, од срца захваљујем њеном аутору и с љубављу је препоручујем сваком човеку жељном животнога смисла“.

Велики трудбеник на пољу културе српског рода Милан Шарац је рођен у Цивљанима код Книна. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, а затим студирао на Филозофском факултету Београдског универзитета. Објавио је бројне књиге, запажене фељтоне, редовни је колумниста „Политике“ и дугогодишњи прегалац Радио телевизије Србије. Милан Шарац је сценариста и редитељ документарних филмова и ТВ серија о великим и познатим српским уметницима и ствараоцима. Издвојићемо само неке: Миру Траиловић, Радоша Новаковића, Зорана Радмиловића, Драгана Стојнића, Михаила Митровића, Ољу Ивањицки, Дејана Медаковића, Миру Ступицу, Ђорђа Марјановића, кнеза Павла и многе друге. Снимио је као глумац шеснаест епизодних улога у познатим филмовима, снимио је и први српски филм о Лаву Толстоју поводом стогодишњице његове смрти. Милан Шарац добитник је бројних награда за свој рад, али, како каже, најдража му је последња „Вукова награда“ из 2021. године. Добитник је и „Златног беочуга“ и „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије.

Књига садржи мудре мисли стотинак великана српског друштва двадесетог века, од нејугледнијих епископа Српске Цркве, преко поглавара свих верских заједница у Србији, академика, књижевника, филозофа, универзитетских професора до уметника и прослављених спортиста. Богато је илустрована сликама и цртежима Оље Ивањицки, Милића од Мачве, Моме Капора, Пеђе Ристића и многих других.