Беседа Митрополита браничевског г. Игнатија одржана 28. јуна 2025. године, на Видовдан, на светој Литургији у манастиру Раваници

Љубљени у Христу Господу брате и предстојатељу, љубљена браћо архијереји, драги оци, драга браћо и сестре, данас славимо мученике, Светог кнеза Лазара и све оне који су положили живот свој за веру и отачество. Мучеништво, драга браћо и сестре, јесте први вид светитељства. Први светитељи су били мученици, апостоли. Мучеништво је постало пример како треба бити, односно како живети и бити светитељ.
 
У чему се састоји мучеништво као светитељство? Да бисмо то разумели, потребно је да знамо шта је и на који начин се остварује светитељство у нашем животу. Многи од нас мисле да човек који држи заповести Божје, живи по природим законима и по логичким неким искуствима и усавршава се на основу етичког свог живота, на тај начин постаје светитељ. Међутим, није то светитељство.
 
Светитељство се постиже у заједници са Господом, у љубавној заједници са Њим. Јер та заједница са Господом је животна и зато светитељство свети Оци називају обожењем, што значи да остварујући заједницу са Господом, ми постајемо свети, постајемо богови по благодати, по благодати Божјој.
 
Управо подвиг којим се усавршавамо треба да значи да се одричемо од других ствари, да нисмо зависни од других ствари, него да смо увек за Господа. Тако пост, рецимо, који држимо, није пост у томе што је једна храна боља од друге. Не, управо кад је пост ми кажемо да нећемо да једемо и да хоћемо да будемо са Господом нашим који нас је позвао у заједницу. Ако тога нема, тада пост може да буде само једна дијета. Исто је тако и са другим врлинама. Све имају крајњи циљ, а то је јединство са Господом, то је љубавно јединство са Њим.
 
Међутим, то се остварује само кроз јединство са другим човеком, јер Господ наш је постао човек и ми не можемо доћи Њему осим преко човека. Јер сваки онај који је крштен Духом Светим сједињен је са Господом и зато однос према другом човеку јесте управо однос према самом Господу. Зато Господ и вели: Ко каже да љуби Бога а мрзи ближњег свог –  лаже. Јер не може волети Бога а да мрзи ближњег свог. А одатле произлази да је Господ наш поистовећен са свима онима који су крштени.
 
Мучеништво, браћо и сестре, јесте та заједница са Господом и то је заједница без остатка. У другим подвизима можемо нешто мало и да оставимо за себе, али мученик даје све Господу, даје живот свој и нема више шта да даје. Зато је мучеништво, дакле, прототип светитељства и хришћанског живота и зато и кажемо да је Свети кнез Лазар дао живот свој за народ свој и одбрану вере православне, али исто тако кажемо да је дао живот свој за Господа, јер то двоје се не може одвојити. Не може се одвојити љубав, као што рекох, према ближњем и љубав према Господу.
 
Нека Свети кнез Лазар и остали мученици српски буду наши посредници пред Господом и молитвеници да и нас Господ удостоји да будемо у Његовом вечном Царству. Њему нека је слава и храва у све векове, амин.